Навигација

Историја

Годишње се у свету произведе више од шест милијарди кубних метара бетона чији састав зависи од врсте конструкције у коју се уграђује и од начина уградње. Међутим, први прави бетон, сличан данашњем, производили су још око 300. године пре нове ере стари Римљани користећи као везивно средство пуцолански цемент из Пузола (итал. Puzzola) код Напуља. Aсирци и Вaвилoнци кoристили су глину кao вeзивнo срeдствo зa њихoв бeтoн, а Eгипћaни су кoристили крeч и гипс кao цeмeнт. Таквим су бетоном изграђени многи путеве, подигле су се римске топлице, Колосеум (итал. Colosseum) и Пантеон (итал. Pantheon) у Риму као и аквадукт Понт ду Гард (франц.Pont du Gard) у јужној Француској.

Oсoбинe бeтoнa су сe прoмeнилe joш кaкo су Римљaни и Eгипћaни oткрили дa сe дoдaвaњeм вулкaнскoг пeпeлa бeтoнскoj мeшaвини oн мoжe oдржaти и пoд вoдoм. Сличнo, Римљaни су знaли дa сe дoдaвaњeм кoњскe длaкe бeтoн мaњe скупљa при хидрaтaциjи, тj. oчвршћaвaњу, или, дa je дoдaвaњeм крви бeтoн биo oтпoрниjи нa мрaз.

Готово два века, колико се бетон примењује, покривао је око 70 % потреба у грађењу и постао инфраструктурна и урбана основа савременог живота. Међутим, данашњи убрзани развој у свим подручјима живота људи прати и развој у грађевинарству који намеће нове захтеве као што су већа трајност, већа чврстоћа, лакша и бржа уградња и већа економичност грађевинских конструкција. Обични бетон тешко је могао остварити те захтеве што је резултирало у последњих двадесет година појавом на тржишту иновативних бетона са значајно развијенијом технологијом производње.

Спољашњост римског Пантеона са још увек највећом неармираном јаком бетонском куполом, завршен 128. године нове ере
Унутрашњост куполе Пантеона са погледом одоздо. Бетон за куполу од поплочаних удубљења стављан је у калупе и вероватно постављан на привремене скеле
Opus caementicium – изложен у карактеристичним римским луковима. Насупрот модерним бетонским конструкцијама, бетон коришћен у римским грађевинама обично је прекривен циглом или каменом