Proizvodnja

Specifikacija betona

Beton se prema specifikaciji proizvodi kao:

1. Beton projektovanih svojstava, za koji su zahtevane karakteristike definisane u skladu sa standardima SRPS EN 206:2021, tačka 6.2 i SRPS U.M1.206:2023, tačka 4.2.2.
2. Beton propisanog sastava, za koji su sastav betona i komponente od kojih se spravlja definisani u skladu sa standardima SRPS EN 206:2021, tačka 6.3 i SRPS U.M1.206 2023, tačka 4.2.3.
3. Standardizovani beton propisanog sastava, čiji je sastav definisan u standardu SRPS U.M1.206:2023, tačka 4.2.4, a u skladu sa zahtevima utvrđenim u standardu SRPS EN 206:2021, tačka 6.4. Standardizovani beton propisanog sastava se proizvodi do klase čvrstoće C16/20.

Specifikaciju betona kao skup dokumentovanih tehničkih zahteva za beton u vidu performansi ili sastava betona utvrđuje specifikator.

Specifikator može biti projektant, izvođač ili proizvođač betona.

Komponente betona

Za spravljanje betona se koriste sledeći komponente:

1. Cement opšte namene i cement za specijalnu namenu, usaglašen sa odgovarajućom srpskom tehničkom specifikacijom ili tehničkim propisom:
   • Pravilnik o kvalitetu cementa („Sl. glasnik RS” br. 34/2013 i 44/2014); SDO 15 001:2021;
   • SRPS EN 14647:2014, Kalcijum-aluminatni cement – Sastav, specifikacije i kriterijumi usaglašenosti;
   • Srpski dokument za ocenjivanje portland-kompozitnih cemenata sa smanjenim sadržajem klinkera;
   • SDO 15 002:2022, Srpski dokument za ocenjivanje sulfatno otpornih portland-kompozitnih cemenata.
2. Agregati za beton usaglašeni sa Pravilnikom o tehničkim zahtevima za frakcionisani agregat za beton i asfalt („Sl. glasnik RS”, br. 78/2020).
3. Voda za spravljanje betona usaglašena sa zahtevima utvrđenim standardom SRPS EN 1008:2010.
4. Hemijski dodaci za beton usaglašeni sa Pravilnikom o tehničkim zahtevima za hemijske dodatke betonu, mlaznom betonu, malteru i injekcionoj masi za kablove za prethodno naprezanje („Sl. glasnik RS”, br. 39/2019).
5. Mineralni dodaci (uključujući mineralne praškaste punioce i pigmente) i to:

   • 5.1       Agregati za beton koji ispunjavaju zahteve za praškaste punioce;

   • 5.2       Pigmenti za bojenje građevinskih materijala na bazi cementa i/ili kreča i pigmenti za armirani beton;

   • 5.3       Leteći pepeo za beton;

   • 5.4       Silikatna prašina za beton;

   • 5.5       Mlevena granulisana zgura iz visokih peći za upotrebu u betonu.

6. Vlakna i to: čelična vlakna i polimerna vlakna.

Skladištenje komponenata

Komponente moraju da se skladište i njima se mora rukovati tako da se njihova svojstva ne menjaju značajno, npr. usled delovanja klimatskih uslova, usled međusobnog mešanja ili kontaminacije, i da se održava usaglašenost sa odgovarajućim standardima.

Odeljci za skladištenje moraju biti jasno označeni kako bi se izbegle greške prilikom upotrebe sastojaka.

Posebna uputstva od isporučilaca komponenti takođe moraju biti uzeta u obzir.

Moraju da se obezbede odgovarajuća sredstva koja omogućavaju uzimanje reprezentativnih uzoraka, npr. sa deponija, iz silosa i bunkera.

Sastav betona

Zahtevi za sastav betona utvrđeni su standardom SRPS EN 206:2021, tačkama od 5.2.1 do 5.2.7 i standardom SRPS U.M1.206:2023, tačka 4.2.

Sadržaj hlorida u betonu, izražen kao procenat hloridnih jona u odnosu na masu cementa, mora da zadovolji vrednost koje su za odgovarajuću klasu sadržaja hlorida date u standardu SRPS EN 206:2021, tačka 5.2.8.

Doziranje i mešanje

U savremenom građevinarstvu, spravljanje betonske mešavine vrši se isključivo mašinskim putem, pri čemu se ovaj postupak svodi na doziranje i mešanje komponentnih materijala u cilju dobijanja homogene mase. Ova tehnološka operacija izvodi se u naročitim pogonima za proizvodnju svežeg betona, koji su organizovani ili u vidu manjih gradilišnih punktova (što je ređi slučaj), ili u vidu većih pogona – tzv. Fabrika betona (što je najčešći slučaj u praksi).

Fabrike betona su proizvodni pogoni čiji je minimalni kapacitet 10-15 m3/h svežeg betona, mada postoje i fabrike koje su u stanju da proizvedu i više stotina kubika betona na sat. Bez obzira da li se radi o manjim ili većim pogonima ove vrste, uvek su u pitanju određeni tehnološki sistemi u kojima su komponente betona – agregat i cement – smeštene su u odgovarajućim spremištima (silosi, bunkeri i slično) iz kojih idu na dozaotore – uređaje za automatsko odmeravanje količina. Nakon doziranja, ovi materijali se najčešće smeštaju u poseban sabirni binker, u kome stoje sve do poslednje faze proizvodnje betosnke mešavine – mešanja komponenata. Ova faza se izvodi u naročitom mehaničkom uređaju – mešalici za beton. Kada je reč o preostalim komponentama, tj. o vodi i dodacima betonu (hemijskim i/ili mineralnim), ove komponente se najčešće doziraju kao već izmešane, pri čemu mešavina voda-dodaci ide direktno u mešalicu. Međutim, ako se radi o dodacima koji su u praškastom stanu, oni se mogu dozirati i zajedno sa čvrstim komponentama – agregatom i cementom, što znači da zajendo sa njima mogu da budu smešteni u sabirnom bunkeru.

Performanse opreme za doziranje moraju biti takve da se u praktičnim uslovima rada mogu obezbediti i održati tolerancije navedene u tabeli.

Doziranje po masi
% opterećenja u odnosu na pun merni opseg	Od minimalnog opterećenjaa do 20% punog mernog opsega	Od 20% od punog mernog opsega do maksimalnog opterećenja*
Maksimalna dozvoljena greška u % opterećenja	± 2%	± 1%
Doziranje po zapremini
Izmerena zapremina	< 30 l	≥ 30 l
Maksimalna dozvoljena greška u % zapremine	± 3%	± 2%
* Minimalno i maksimalno opterećenje je propisano od strane proizvođača opreme.

 

Komponente betona mešaju se u mešalici (jednoj ili više njih), toliko dugo dok se ne dobije potrebna homogenost svežeg betona. Mešanje komponenti u okviru fabrika betona, kao i sve ostale faze tehnološkog procesa, treba da teku automatski ili poluautomatski, pri čemu upravljanje procesom mora da bude sa jednog centralnog komandnog mesta. Automatizacija postupka proizvodnje betona podrazumeva i primenu odgovarajućeg softvera pomoću koga se kontroliše ceo proces od doziranja komponenata pa do utovara svežeg betona u automikser.

Sve mešalice moraju da obezbede ravnomernu distribuciju komponenata i ravnomernu konzistenciju betona u okviru odgovarajućeg vremena mešanja i kapaciteta mešalica.

Automešalice i oprema sa mogućnošću agitovanja pri transportu moraju da budu opremljene tako da omoguće da beton bude isporučen u homogenom stanju. Pored toga, automešalice moraju da budu snabdevene odgovarajućom mernom opremom i opremom za doziranje ukoliko se voda ili hemijski dodaci dodaju na gradilištu pod odgovornošću proizvođača. Ukoliko su u automešalicu dodata vlakna pod odgovornošću proizvođača, odgovarajuća merna oprema i oprema za doziranje vlakana moraju da budu dostupne na mestu dodavanja vlakana.

Označavanje

Beton projektovanih svojstava se označava u obimu i formatu utvrđenom u standardu SRPS EN 206:2021, tačka 11.

Beton propisanog sastava se označava u obimu utvrđenom u tački 6.3 standarda SRPS EN 206:2021 i formatu utvrđenom u tački 11. standarda SRPS EN 206:2021.

Standardizovani beton propisanog sastava se označava u skladu sa tačkom 4.2.4 standarda SRPS U.M1.206:2023 i formatu utvrđenom u tački 11. standarda SRPS EN 206:2021.

Pri označavanju betona navodi se naziv Pravilnika o tehničkim zahtevima za beton.