Navigacija

O betonu

Proizvodnja

Specifikacija betona

Beton se prema specifikaciji proizvodi kao:

  1. Beton projektovanih svojstava, za koji su zahtevane karakteristike definisane u skladu sa standardima SRPS EN 206:2021, tačka 6.2 i SRPS U.M1.206:2023, tačka 4.2.2;
  2. Beton propisanog sastava, za koji su sastav betona i komponente od kojih se spravlja definisani u skladu sa standardima SRPS EN 206:2021, tačka 6.3 i SRPS U.M1.206 2023, tačka 4.2.3;
  3. Standardizovani beton propisanog sastava, čiji je sastav definisan u standardu SRPS U.M1.206:2023, tačka 4.2.4, a u skladu sa zahtevima utvrđenim u standardu SRPS EN 206:2021, tačka 6.4. Standardizovani beton propisanog sastava se proizvodi do klase čvrstoće C16/20.

Specifikaciju betona kao skup dokumentovanih tehničkih zahteva za beton u vidu performansi ili sastava betona utvrđuje specifikator.

Specifikator može biti projektant, izvođač ili proizvođač betona.

Komponente betona

Za spravljanje betona se koriste sledeći komponente:

  1. Cement opšte namene i cement za specijalnu namenu, usaglašen sa odgovarajućom srpskom tehničkom specifikacijom ili tehničkim propisom:
    • Pravilnik o kvalitetu cementa („Sl. glasnik RS” br. 34/2013 i 44/2014);
    • SRPS EN 14647:2014, Kalcijum-aluminatni cement – Sastav, specifikacije i kriterijumi usaglašenosti;
    • SDO 15 001:2021, Srpski dokument za ocenjivanje portland-kompozitnih cemenata sa smanjenim sadržajem klinkera;
    • SDO 15 002:2022, Srpski dokument za ocenjivanje sulfatno otpornih portland-kompozitnih cemenata;
    • SDO 15 003:2025, Srpski dokument za ocenjivanje portland cemenata sa recikliranim betonom.
  2. Agregati za beton usaglašeni sa Pravilnikom o tehničkim zahtevima za frakcionisani agregat za beton i asfalt („Sl. glasnik RS”, br. 78/2020).
  3. Voda za spravljanje betona usaglašena sa zahtevima standarda SRPS EN 1008:2010 i SRPS U.M1.206:2023, tačka 4.1.2.
  4. Hemijski dodaci za beton usaglašeni sa Pravilnikom o tehničkim zahtevima za hemijske dodatke betonu, mlaznom betonu, malteru i injekcionoj masi za kablove za prethodno naprezanje („Sl. glasnik RS”, br. 39/2019).
  5. Mineralni dodaci (uključujući mineralne praškaste punioce i pigmente) i to:

5.1             Agregati za beton koji ispunjavaju zahteve za praškaste punioce utvrđene standardom SRPS EN 12620:2010 ili SRPS EN 13055-1:2007 ili SRPS EN 13055-2:2009;

5.2             Pigmenti usaglašen sa standardima SRPS EN 12878:2014 i SRPS EN 12878:2014;

5.3             Leteći pepeo za beton usaglašen sa standardom SRPS EN 450-1:2014;

5.4             Silikatna prašina za beton usaglašen sa standardom SRPS EN13263-1:2010;

5.5             Mlevena granulisana zgura iz visokih peći usaglašena sa standardom SRPS EN 15167-1:2010.

  1. Vlakna i to: čelična vlakna usaglašena sa standardom SRPS EN 14889-1:2010  i polimerna vlakna usaglašena sa standardom SRPS EN 14889-2:2010.

Sastav betona

Zahtevi za sastav betona utvrđeni su standardom SRPS EN 206:2021, tačkama od 5.2.1 do 5.2.7 i standardom SRPS U.M1.206:2023, tačka 4.2.

Doziranje i mešanje

U savremenom građevinarstvu, spravljanje betonske mešavine vrši se isključivo mašinskim putem, pri čemu se ovaj postupak svodi na doziranje i mešanje komponentnih materijala u cilju dobijanja homogene mase.

Komponente betona – agregat i cement – smeštene su u odgovarajućim spremištima (silosi, bunkeri i slično) iz kojih idu na dozatore – uređaje za automatsko odmeravanje količina. Nakon doziranja, ovi materijali se najčešće smeštaju u poseban sabirni bunker, u kome stoje sve do poslednje faze proizvodnje betonske mešavine – mešanja komponenata.

Voda i dodaci betonu (hemijski i/ili mineralni) se najčešće doziraju kao već izmešani, direktno u mešalicu. Međutim, dodaci koji su u praškastom stanju, doziraju se zajedno sa čvrstim komponentama – agregatom i cementom, što znači da zajedno sa njima mogu da budu smešteni u sabirnom bunkeru.

Mešanje komponenti se izvodi u naročitom mehaničkom uređaju – mešalici za beton.

Mešanje komponenti u okviru fabrika betona, kao i sve ostale faze tehnološkog procesa, treba da teku automatski ili poluautomatski, pri čemu upravljanje procesom mora da bude sa jednog centralnog komandnog mesta. Automatizacija postupka proizvodnje betona podrazumeva i primenu odgovarajućeg softvera pomoću koga se kontroliše ceo proces od doziranja komponenata pa do utovara svežeg betona u automikser.

Performanse opreme za doziranje i mešanje moraju biti takve da se u praktičnim uslovima rada mogu obezbediti i održati tolerancije utvrđene u standardu SRPS EN 206:2021, tačka 9.6.2.

Postrojenje za proizvodnju mora da bude podvrgnuto planskom sistemu održavanja, koji u svakom trenutku obezbeđuje njegov efikasan rad, bez štetnog uticaja na svojstva i količine betona.

Označavanje

Beton projektovanih svojstava se označava u obimu i formatu utvrđenom u standardu SRPS EN 206:2021, tačka 11.

Beton propisanog sastava se označava u obimu utvrđenom u tački 6.3 standarda SRPS EN 206:2021 i formatu utvrđenom u tački 11. standarda SRPS EN 206:2021.

Standardizovani beton propisanog sastava se označava u skladu sa tačkom 4.2.4 standarda SRPS U.M1.206:2023 i formatu utvrđenom u tački 11. standarda SRPS EN 206:2021.

Pri označavanju betona navodi se naziv Pravilnika o tehničkim zahtevima za beton („Sl. glasnik RS“, br. 48/2023 i 78/2024).