Ugradnja i nega betona

Ugradnja svežeg betona

Pod ugrađivanjem betona podrazumevaju se sledeće operacije:

• razastiranje betona ili punjenje oplate,
• zbijanje (kompaktiranje),
• završna obrada.

Beton se ugrađuje u prethodno pripremljene kalupe – oplate koje mogu biti sačinjene od drveta, metala, plastike, gume, betona ili kombinacije nekih od navedenih materijala. Oplata treba da se lako montira i demontira, omogući kvalitetnu ugradnju, odnosno da je hermetički zatvorena i da ne dolazi do gubitka mase pri betoniranju. Ona daje oblik konstrukciji i ne sme da dođe do oštećenja u postupku njenog skidanja.

Da bi beton što homogenije bio ugrađen u oplatu, odnosno kalupe, sa što manje šupljina, vazdušnih i vodenih mehurića i time postigao što bolje čvrstoće i dobar izgled, potrebno je aktivirati ga, odnosno pobuditi masu tako da svako zrno zauzme ispravan položaj. Važan faktor za postizanje visokog kvaliteta je ispravno ugrađivanje betona.

Sledeće metode, koje se mogu koristiti pojedinačno ili kombinovano u isto vreme, za ugrađivanje svežeg betona su na raspolaganju:

• vibriranje,
• centrifugiranje,
• vakuumiranje i
• presovanje.

Vibriranje je sigurno danas najrasprostranjenija metod ugrađivanja svežeg betona. Tokom procesa vibriranja dolazi do “pakovanja” čestica i istiskivanja vazduha. Nakon završetka postupka obično ostaje 1-3 % zaostalog vazduha, a zapreminska masa se povećava na projektovanu vrednost.

Intenzitet vibriranja karakterišu amplituda i frekvencija oscilovanja. Za beton sa vrlo krupnim agregatom (D = 50–70 mm) potrebna je mala frekvencija, a visoka amplitude oscilovanja, pa se za betone spravljene sa ovom vrstom agregata koriste niskofrekventni vibratori. Za beton sa agregatom srednje krupnoće (D = 10–50 mm) koriste se vibratori srednjih frekvencija i srednjih amplituda, dok se za sitnozrne betone obično koriste vibratori visokih frekvencija i niskih amplituda.

Centrifugiranje je metoda kod koje se kalup zajedno sa betonskom smešom rotira oko uzdužne ose. Usled brzine rotacije, a pod delovanjem centrigufalne sile, betonska smeša raspoređuje se prema spoljašnjoj stranici kalupa i pritiskajući je, raspoređuje se u sloj ravnomerne debljine. Za centrifugiranje treba upotrebiti beton manjeg vodocementnog faktora i agregat sa manjom veličinom zrna, retko kada većom od 16 mm. Ovom tehnologijom ugradnje betona najčešće se proizvode elektrostubovi i betonske cevi za veće pritiske, kao i šuplji gredni nosači.

Vakuumiranje se najčešće primenjuje u kombinaciji sa vibriranjem. Ovaj postupak ima za cilj da iz već izlivenog betona u kalup ili oplatu odstrani višak vode, odnosno onu količinu vode koja nije potrebna za hemijski proces aktiviranja cementa, a koja je morala biti dodata betonskoj mešavini kako bi se omogućila bolja ugradnja. Upotrebljava se nešto više kod betoniranja odvodnih kanala i kanalizacionih kolektora, zatim pri betoniranju zidnih montažnih elemenata i pri izgradnji betonskih puteva i podova.

Presovanje je metoda koja se takođe ne primenjuje pojedinačno već u kombinaciji sa vibriranjem i vakuumiranjem. Beton sa nižim vodocementnim faktorom izlaže se istovremeno vibracijama i presovanju. Na taj način, povećava se zbijenost, odnosno gustina betona, a samim tim i čvrstoća betona.

Presovanje betonskih elemenata pod visokim pritiskom dobija se element prividno tvrd, koga je moguće transportovati dok beton još nije vezao.

Negovanje betona

Negovanje betona predstavlja skup različitih postupaka i mera koje se preduzimaju u cilju ostvarenja projektovanih mehaničkih karakteristika očvrslog betona. Negovanjem se sprečava isparavanje vode iz svežeg betona koja je potrebna za hidrataciju cementa. Takođe, ovim postupcima obezbeđuje se zaštita od ekstremnih temperatura koje bi mogle negativno da utiču na hidrataciju cementa.

Kako bi se osigurali optimalni uslovi za hidrataciju cementa, beton mora biti zaštićen od štetnih uticaja vetra, sunca i promenjivog vremena.

Postoji široki spektar tehnika za negu betona: od onih koje su projektovane da spreče gubitak vode, do onih koje obezbeđuju betonu dovoljno vlage tokom rane faze tog procesa.

Na isparavanje sveže ugrađenog betona utiče temperatura vazduha, vlažnost, temperatura betona i brzina vetra.

U prosečnim uslovima (vlažnost = 70 %, temperatura = 21 °C i vetar brzine 9 m/s) beton gubi 0,5 l/m² vode.

Više o razlozima za negu betona i tehnikama za negovanje možete saznati ovde.