Navigacija

O betonu

Klasifikacija betona

Najčešće korišćene podele i klasifikacije betona vrše se prema:

  1. uslovima spravljanja betona
  2. zapreminskoj masi betona
  3. vrsti veziva
  4. konzistenciji svežeg betona
  5. marki betona
  6. nameni betona i dr.

Klasifikacija betona prema uslovima spravljanja

U zavisnosti od uslova pod kojima se sveži beton spravlja, razlikuju se dve kategorije betona i to:

  • betoni prve kategorije (B.I) koji se mogu spravljati bez prethodnih ispitivanja, s tim što se mora upotrebiti količina cementa propisana članom 26., Pravilnika o tehničkim normativima za beton i armirani beton („Sl. list SFRJ“, br. 11/87) (preuzmi Pravilnik). Betoni prve kategorije (B.I) smeju biti marke betona: MB 10, 15, 20 i 25 i mogu se ugrađivati samo na gradilištu na kome se spravljaju i
  • betoni druge kategorije (B.II) sa markama betona MB 30 i više, kao i betoni sa posebnim svojstvima i transportovani betoni svih marki. Betoni iznad MB 60 su specijalni betoni, koji se mogu upotrebiti samo u posebne svrhe. Sastav betona kategorije B.II određuje se na osnovu prethodnih ispitivanja svežeg i očvrslog betona spravljenog od utvrđenih sastojaka za predviđene uslove građenja i namenu konstrukcije.

Specifikacija za betone prve i druge kategorije utvrđena je članovima 26. – 62. gore navedenog Pravilnika.

Klasifikacija betona prema zapreminskoj masi

Betone možemo podeliti prema zapreminskoj masi na:

  • Lake betone čija zapreminska masa ne prelazi 1.900 kg/m3. Ova vrsta betona spravlja se od lake porozne ispune, sa potpunim ili delimičnim korišćenjem kvarcnog peska kao sitne ispune, sa hidrauličnim vezivom i vodom i hemijskim dodacima u posebnim okolnostima. Povećanje zapreminske mase do 2.100 kg/m3 prihvata se samo radi poboljšanja mehaničkih karakteristika.

Tehnički normativi koji moraju biti ispunjeni pri projektovanju, izvođenju i održavanju elemenata i konstrukcija od betona i armiranog betona spravljenih sa lakom agregatnom ispunom utvrđeni su Pravilnikom o tehničkim normativima za beton i armirani beton spravljen sa prirodnom i veštačkom lakoagregatnom ispunom ("Sl. list SFRJ", br. 15/90) (preuzmi Pravilnik).

  • Klasične (obične) betone sa zapreminskom masom od 1900 kg/m3 – 2500 kg/m3 i
  • Teške betone sa zapreminskom masom većom od 2500 kg/m3. Velika zapreminska masa teških betona ostvaruje se upotrebom teških agregata, kao što su: barit, rude gvožđa (magnetit, hematit i limonit), opiljci ili specijalno izrađene kuglice od gvožđa i čelika. Da bi se poboljšale zaštitne osobine teških betona, dodaju im se jedinjenja bora ili litijuma. Čvrstoće na pritisak teških betona nisu visoke i ne prelaze 40 MPa, dok se zatezna čvrstoća kreće od 1-3 MPa.

Odredbe Pravilnika o tehničkim normativima za beton i armirani beton („Sl. list SFRJ“, br. 11/87) primenjuju se i na specijalne vrste betona i konstrukcija, betona za hidrotehničke konstrukcije, betona za kolovozne konstrukcije i slično, ako nije drukčije propisano.

Klasifikacija betona prema vrsti veziva

U zavisnosti od upotrebljene vrste veziva za spravljanje betona razlikuju se:

  • Cement-betoni,
  • Asfalt-betoni i
  • Polimer-betoni

Za razliku od klasičnih cement – betona kod kojih se kao vezivo mogu koristiti različite vrste i klase portland cementa, kao vezivo u asfalt - betonu se koristi bitumen koji se dobija preradom nafte. Umesto agregata koji ima oble ivice (šljunak) za proizvodnju asfalta se koristi agregat sa oštrim ivicama koji se još naziva tucanik (drobljeni kamen). Asfalt - beton se koristi za pravljenje fleksibilnih (elastičnih) konstrukcija, najčešće za asfaltiranje ulica i puteva. Namene su im potpuno različite, mada postoje oblasti gde im se upotreba može preklopiti.

Polimer - betoni su vrsta betona za čije spravljanje se umesto cementa, kao vezivo koriste polimeri. Betoni u kojima se polimeri koriste kao dodatak cement - betonu nazivaju se Polimer-cementni betoni (Polymer Cement Concrete - PCC) ili Polimerom modifikovani betoni (PMB) (Polymer Modified Concrete - PMC).

Klasifikacija betona prema konzistenciji

Prema Pravilniku o tehničkim normativima za beton i armirani beton („Sl. list SFRJ“, br. 11/87) postoje četiri vrste konzistencije betona: kruta, slabo plastična, plastična i tečna.

Konzistencija svežeg betona predstavlja skup svih svojstava svežeg betona koja utiču na njegovu ugradivost i obradivost. Konzistenciju svežeg betona možemo još definisati i kao stepen krutosti, odnosno pokretljivosti svežeg betona.

Klasifikacija prema marki betona

Marka betona (MB) jeste normirana čvrstoća pri pritisku u MPa, koja se zasniva na karakterističnoj čvrstoći pri starosti betona od 28 dana. Karakteristična čvrstoća pri pritisku je vrednost ispod koje se može očekivati najviše 10 % svih čvrstoća pri pritisku ispitanog betona (10 %-ni fraktil).

Za konstrukcije i elemente od betona upotrebljavaju se marke betona (MB) 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60.

Za armirani beton ne sme se upotrebiti marka betona niža od MB 15.

Klasifikacija betona prema nameni

U zavisnosti od nameravane upotrebe razlikuju se:

  • Hidrotehnički beton
  • Beton za kolovozne konstrukcije
  • Prethodno napregnuti beton
  • Prefabrikovani beton
  • Dekorativni (vidljiv) beton
  • Betoni za zaštitu od zračenja (teški betoni)
  • Termoizolacioni betoni (laki betoni)
  • Hidroizolacioni betoni
  • Zvukoizolacioni betoni (laki betoni)
  • Betoni za zaštitu od požara,
  • Reparaturni betoni i malteri, itd.

Pregled vrsta betona klasifikovanih prema sastavu i svojstvima možete pogledati ovde.